Rezultati istraživanja građana iz romskih mahala posvećeni problemima bezbednosti sa kojima se Romi suočavaju na teritoriji Republike Srbije pokazuju da je jedan od najvažnijih uzroka njihove nebezbednosne pozicije – siromaštvo. Prouzrokovano nezaposlenošću, siromaštvo vodi ka različitim oblicima diskriminacije jedne etničke grupe koja se ogleda u oblasti ekonomske, zdravstvene i socijalne zaštite, zaštite životne sredine, obrazovanja, kao i ličnoj i kolektivnoj nebezbednosti. Siromaštvo je uzrok i devijantnih pojava kao što su mnogi oblici kriminala: prostitucija, povećan nivo narkomanije, krađa, prosjačenje itd. Tako da poboljšanje teškog društvenog položaja Roma iziskuje tri najbitnija resursa: novac, preduzetničko znanje i obrazovne kvalifikacije.

S druge strane, Romi se suočavaju i problemom diskriminacije, većinom zasnovane na postojanju predrasuda. Pripadnici etničke grupe na udaru diskriminacije obično se grupišu u određenim krajevima, pošto je prisutna diskriminacija u pogledu mogućih mesta za stanovanje (mahale i slamovi), poseduju isti nivo ekonomskih sredstava zbog diskriminacije na tržištu rada (veoma malo plaćena zanimanja), imaju isti nivo moći i odnosa sa policijom, jer postoji diskriminacija vezana za ove dve sfere i obično žive jedni blizu drugih, stupaju u međusobne odnose, venčavaju se sa pripadnicima iste etničke grupe, itd. Usled ovakvog zatvaranja unutar sopstvene etničke grupe, postoji veliki rizik koji može da posluži kao osnov za nastajanjem negativnih stereotipa, a stereotipi pak služe kao osnov za diksriminaciju. Diskriminacija poseduje izvesnu cikličnost. Ona održava prepoznatljivost, a prepoznatljivost pripadnike neke etničke grupe čini lakim metama diskriminacije. Cikličnost stoga dovodi do samoodržavajuće prirode etničke diskriminacije i zbog toga se jako teško može prekinuti. Međutim, čini se da je izlaz i iz ovog problema poboljšanje ekonomskog položaja Roma.

Međutim, ispravno tumačenje mnogih odgovora prikazani u tabelama koje slede zahteva opširnije istraživanje problema bezbednosti sa kojima se suočavaju Romi.

Istraživanje je sprovedeno tokom marta meseca 2014. godine na uzorku od 120 građana romske pripadnosti koji žive u mahalama. Cilj istraživanja je bio mapiranje bezbednosnih problema sa kojima se suočavaju Romi na teritoriji Republike Srbije.

Na pitanje “Da li se vi lično osećate bezbedno?” većina ispitanika (43,3%) odgovorila je da ima delimičan osećaj bezbednog života u Srbiji, njih 32,5% se oseća potpuno nebezbedno, dok je 24,2% izjavilo da se osećaju potpuno bezbedno (tabela 1).

Tabela 1. Da li se vi lično osećate bezbedno?

 

frekvencije

procenti

validni procenti

kumulacije

osećam se potpuno bezbedno

29

24.2

24.2

24.2

osećam se delimično bezbedno

52

43.3

43.3

67.5

osećam se nebezbedno

39

32.5

32.5

100.0

Total

120

100.0

100.0

 

S obzirom na protekle društveno-istorijske periode, koji se razlikuju, između ostalog, po različitim vladajućim politikama ali i ekonomskog i privrednog razvoja, ispitanici izdvajaju period do 1990. godine kao najbezbedniji. Njih 62,4% (od ukuono 117 koji su odgovorili na ovo pitanje) politiku bivše SFRJ doživljava kao period u kojem su se najviše poštovala njihova lična i kolektivna prava. Potom sledi period u poslednjih pet godina, koji izdvaja 15,4% ispitanika kao najbezbedniji, zatim deceniju od 2000. godine (11,7%), dok samo njih 10,3% navodi da je to bio period u vreme vladavine Slobodana Miloševića (tabela 2).

U tumačenju raspodela odgovora iz tabele 2, pored specifičnih vladajućih unutrašnjih i spoljašnjih politika sa kojima se suočavala Republika Srbija, moramo uzeti u obzir i stepen ekonomskog razvoja zemlje. Tako najpozitivniji osećaj bezbednosti Romi vezuju za period bivše SFRJ kada je položaj srednje i niže radničke klase bio najpovoljniji i gde ekonomske razlike nisu bile izrazite.

Tabela 2. U kom periodu ste se osećali najbezbednije?

 

frekvencije

procenti

validni procenti

kumulacije

pre 1990 - u Titovo vreme

73

60.8

62.4

62.4

tokom 90-ih - u vreme Slobodana Milosevića

12

10.0

10.3

72.6

nakon 2000. godine

14

11.7

12.0

84.6

u poslednjih 5 godina

18

15.0

15.4

100.0

Ukupno

117

97.5

100.0

 

Nedostajući podaci

3

2.5

   

Ukupno

120

100.0

   

Nasuprot ovom periodu ispitanici vladavinu Slobodana Miloševića detektuju kao najnesigurniji period razvoja Srbije. Međutim, Romi ništa bezbedniji period ne navode ni period nakon 2000. godine. U širem društvenom pogledu ovo je period kada su se u Srbiji odigravale velike društvene promene i preokreti. Navešćemo samo neke od njih: to je period koji obeležava tek završene ratove u okruženju, veliki broj raseljenih i iseljenih lica (među kojima je veliki broj i Roma), bombardovanje Srbije, svrgavanje Slobodana Miloševića sa vlasti, propadanjem društvenih preduzeća i njihovom prevođenju u privatni sektor (što je pratilo veliki broj loših privatizacija), sve teži položaj ekonomije, gubitak posla, propadanje srednje klase i jačanje kriminala i korupcije. Stoga ne čude odgovori iz tabele 3. Poslednjih pet godina je za romske građane bio najnesigurniji period. Njih 42,7% tako odgovara. Zajedno sa ostalih 20,0% koji su izjavili da je najnesigurniji period u njihovom životu bio onaj posle 2000. godine čini 62,7% odgovora ispitanika.

Tabela 3. U kom periodu ste se osećali najnebezbednije?

 

frekvencije

procenti

validni procenti

kumulacije

pre 1990

20

16.7

17.1

17.1

tokom 90-ih

17

14.2

14.5

31.6

nakon 2000. godine

30

25.0

25.6

57.3

poslednjih 5 godina

50

41.7

42.7

100.0

Ukupno

117

97.5

100.0

 

Nedostajući slučajevi

3

2.5

   

Ukupno

120

100.0

   

Nesigurni društveno-politički i nepovoljni ekonomski uslovi povlače sa sobom i pojavu nacionalizama. Mnoga istraživanja koja su imala za cilj proučavanje Roma u Srbiji ukazuju na posledice nacionalizma, veliku društvenu distancu koju svi ostali građani Srbije izražavaju prema njima. Ona se ogleda prema svim starosnim grupama Roma i u svakom segmentu društvenog života. Rezultati prikazani u tabeli 4 pokazaju da ispitanici kao glavnu pretnju po njihovu bezbednost upravo navode mržnju prema Romima (34,5%). Zajedno sa raspodelom odgovora da je to jačanje nacionalizma (22,7%), to čini 57,2% što predstavlja više od polovinu ispitanika. Nisu zanemarljivi ni odgovori ispitanika koji ističu da je siromaštvo uzrok koji dovodi do njihovog nebezbednog života u Srbiji (20,8%).

Međutim, interesantan je podatak da ispitanici ističu i migracije (10,9%) kao važan faktor koji može ugroziti njihovu bezbednost. Poslednjih godina Romi se na teritoriji suočavaju sa organizovanim prinudnim raseljavanjem od strane državnih vlasti. Ovim oni gube ionako krhke društvene veze i bivaju raseljavani u njima sasvim nepoznata okruženja. Drugi aspekt doživljaja migracija kao glavnog uzroja nebezbednosti su prinudne migracije Roma iz okruženja Srbije. Iseljeni Romi sa teritorije Kosova i Metohije i sa područja ostalih zemalja u okruženju suočavaju se sa teško reševim problemima stanovanja, zaposlenja, sticanja zdravstvene zaštite, školovanja dece i mnogih drugih. Osim toga, ispitanici navode i problem narkomanije i kriminala kao sve prisutniju pretnju sa kojom se suočavaju.

Tabela 4. Šta predstavlja glavnu pretnju po bezbednost Roma?

 

frekvencije

procenti

validni procenti

kumulacije

jačanje nacionalizma

27

22.5

22.7

22.7

migracije - azil

13

10.8

10.9

33.6

mržnja prema Romima

41

34.2

34.5

68.1

siromaštvo

25

20.8

21.0

89.1

narkomanija

2

1.7

1.7

90.8

kriminal

2

1.7

1.7

92.4

nezaposlenost

8

6.7

6.7

99.2

pojedini mediji

1

.8

.8

100.0

Ukupno

119

99.2

100.0

 

Nedostajući podaci

1

.8

   

Ukuono

120

100.0

   

Ispitivani građani smatraju da je policija u najvećem stepenu odgovorna (63,3%) za njihovu bezbednost. To je državni organ od kojeg oni očekuju zaštitu. Osim policije kao “spoljašnjeg” faktora koji može da ih zaštiti, pojavljuje se i porodica kao “unutrašnji” faktor. U okrilju svoje porodice, Romi očekuju zaštitu i za sebe i za svoju decu. Međutim, zanimljiv je i odgovor 14,2% ispitanika koji smatraju da su samo oni lično odgovorni za svoju bezbednost. Ova svest o sopstvenoj odgovornosti za svoj lični život (ali i za život svoje porodice) donekle je posledica nepoverenja u državne institucije, ali i organizovanje društvenog i ličnog života koji ispitivane građane ne bi trebalo da dovede u nikakvu opasnost. Na osnovu odgovora iz tabele 5, ali u mnogo manjem procentu ispitanici navode političare, Nacionalni savet romske nacionalne manjine i vojsku kao tela koja su odgovorna za ličnu bezbednost Roma. Ovo premeštanje odgovornosti na političku sferu društva je sasvim opravdano mišljenje imajući u vidu da se u upravo na njenom delovanju zasniva bezbednost svih građana jednog društva.

Tabela 5. Ko je odgovoran za vasu ličnu bezbednost?

 

frekvencije

procenti

validni procenti

kumulacije

policija

76

63.3

63.3

63.3

vojska

1

.8

.8

64.2

političari

8

6.7

6.7

70.8

porodica

13

10.8

10.8

81.7

ja

17

14.2

14.2

95.8

Nacionalni savet Roma

5

4.2

4.2

100.0

Total

120

100.0

100.0

 

Ispitivani građani vide neobaveštenost Roma o njihovim pravima i obavezama kao najveći problem u vezi sa ostvarivanjem veće bezbednosti i sigurnosti (32,5%). Osim toga, oni smatraju da je nezaineresovanost policije za bezbednost Roma isto tako jedan od većih problema (25,8%). Policija je ili nezainteresovana ili ih maltretira, smatra 5,8% ispitanika. Ovaj problem jednim delom može biti rešen angažovanjem pripadnika policije romske nacionalnosti. Njih 15,0% smatra da je ovo dobar način ostvarivanje veće bezbednosti i sigurnosti Roma jer bi oni bili više motivisani da štite svoj narod, poznaju kulturu i način života Roma i što je još važnije upoznati su sa društvenim mrežama Roma u njihovim naseljima. Osim toga, politička participacija Roma u lokalnim samoupravama je takođe bitna (6,7% odgovora). Njihovo angažovanje u telima odlučivanja može dovesti do kvalitetnijeg zastupanja i poboljšanja kvaliteta života.

S druge strane, Romi su po pitanju svoje bezbednosti i dosta samokritični (tabela 6). Veći deo ovog problema oni vide i u svojoj sopstvenoj nedovoljnoj motivisanosti da se izbore za ovim problemom, jer „ćute i ne žele da se zameraju“. Ova tvrdnja svakako zahteva dublje istraživanje, ali specifičnosti organizovanja romskog svakodnevnog života može dati jedno od mogućih odgovora na pitanje zašto ćute i kome ne žele da se zameraju. Da li ne žele da se zameraju svojim neformalnim liderima (vođama) ili većinskom narodi i državnim institucijama? Jedan deo ispitanika navodi kao jedan od uzroka njihove nebezbedne pozicije u srpskom društvu i veliki broj kriminalaca među samim Romima (4,2%).

Tabela 6. Najčešći problemi u vezi ostvarivanja veće bezbednosti i sigurnosti Roma u vašem gradu?

 

frekvencije

procenti

neobaveštenost o pravima i obavezama

39

32.5

policija je nezainteresovana za bezbednost Roma

31

25.8

policija nas maltretira

7

5.8

nema dovoljno Roma policajaca

18

15.0

veliki broj kriminalaca među nama Romima

5

4.2

svi ćute i neće da se zameraju

6

5.0

nedovoljna motivisanost Roma da preduzmu nešto

6

5.0

nema ko da nas predstavlja u opštini

8

6.7

Ukupno

120

100.0

Sam pojam bezbednosti podeljen je na ekonomsku i zdravstvenu sferu, segment životne sredine, obrazovanja, socijalne i političke bezbednosti i u okviru ličnih i kolektivnih prava.

Osnovni problem sa kojima se Romi suočavaju i iz kojeg proizilazi njihova nesigurnost, ali i ranjivost u pogledu bezbednosti je nezaposlenost (59,1% ispitanika to navodi) i siromaštvo koje iz nezaposlenosti proističe. Ukupno ova dva problema izdvaja 70,4% ispitanika. Ako tom broju dodamo i one koji svoju nebezbednu situaciju vide u nemogućnosti da plate struju i grejanje, tj. osnovne mesečne obaveze, kao i hranu za sebe i svoju porodicu, onda možemo da zaključimo da je jedini izlaz koji Romi vide u okviru ekonomske i zdravstvene zaštite veće zapošljavanje.

Tabela 7. U okviru ekonomske i zdravstvene bezbednosti najviše vas uznemirava i plaši:

 

frekvencije

procenti

validni procenti

nezaposlenost

68

56.7

59.1

nedostatak hrane

7

5.8

6.1

nemogućnost da se adekvatno lečim i kupim lekove

8

6.7

7.0

nemogućnost da plate struju, grejanje, ogrev

13

10.8

11.3

siromaštvo

19

15.8

16.5

Ukupno

115

95.8

100.0

Nedostajući slučajevi

5

4.2

 

Ukupno

120

100.0

 

Da bi se bezbednost u okviru životne sredine poboljšala najvažniji uslov koji ističu ispitanici su bolji uslovi stanovanja (tabela 8). Njih 47,6% navodi da bi se ova oblast poboljšala ukoliko bi imali finansijskih mogućnosti da žive sami sa svojim porodicama. Život u skučenim prostorima u kojima živi po nekoliko generacija Roma, kao i činjenica da mnoge stambene jedinice nemaju vodu ni kupatilo snižava stepen bezbednosti u zdravstvenom pogledu. Pridodamo tome da su mnoga romska naselja u stvari slamovi smešteni na obodima gradova sa mnogim divljim deponijama u njihovom neposrednom okruženju, onda je pitanje zdravstvene zaštite neodvojivo od problema životne sredine i ne može se rešavati odvojeno.

Nepostojanje osnovnih sredstava za život i siromaštvo, te nebriga o potomstvu može dovesti i do povećanog problema narkomanije i krađe, te porast kriminaliteta među siromašnijim društvenim slojevima. Međutim, Romi se suočavaju sa bezrazložnim maltretiranjem od strane policije, što navodi 14,3% ispitanika.

I na kraju ovog segmenta problema bezbednosti navešćemo i problem ne/priznavanja i ne/poštovanja Roma od strane drugih. Izrazito je osećanje nejednakosti kod pripadnika romske nacionalne zajednice, detektovano i od strane mnogih istraživanja. Ta najveća društvena distanca koju Romi doživljavaju na ličnom nivou je uzrok i osećanja nebezbednog položaja u srpskom društvu. Da ih ne poštuju kada se pojave u državnim institucijama: opštinama, Centrima za socijalni rad, školama i sl. ističe 21,0% ispitanika.

Tabela 8. U okviru životne sredina najviše vas uznemirava i plaši:

 

frekvencije

procenti

validni procenti

neuslovno stanovanje – veliki broj nas živi u kući

50

41.7

47.6

nemam vodu i kupatilo u kući, narkomanija

18

15.0

17.1

policija me zaustavlja bez razloga i maltretira me (naplaćuje mi kaznu)

15

12.5

14.3

ne poštuju me u opštini, Centru za socijalni rad

22

18.3

21.0

Ukupno

105

87.5

100.0

Nedostajući slučajevi

15

12.5

 

Ukupno

120

100.0

 

Osećaj nebezbednosti je svakako najizraženiji kada se roditelji brinu za svoju decu i od njega nisu pošteđeni ni najmlađi. U školama se romska deca suočavaju sa raznim oblicima diskriminacije. Ali ono što jedno razvijeno društvo treba takođe da zabrine je izjava 54,2% ispitanika da nemaju uslova da školuju svoju decu. Navešćemo samo da je pitanje obrazovanja osnovni preduslov za izlazak iz siromaštva te da romska populacija koja u 21. veku ostaje bez osnovnog obrazovanja kao i mogućnosti da nastavi da se školuje, unapred osuđena na reprodukciju svog nepovoljnog društvenog položaja.

Svi ovi problemi dovode do izrazite de facto segregacije koju ističe 24,1% anketiranih (tabela 9). Oblik stvarne segregacije je problem sa kojim se Romi svakodnevno susreću. Utemeljen najčešće na predrasudama ovaj oblik je toliko izrazit da se prelama i na osećaj da ona postoji i na pravnom nivou.

Tabela 9. U oblasti obrazovanja najviše me uznemirava i plaši:

 

frekvencije

procenti

validni procenti

maltretiraju mi decu u školi

18

15.0

21.7

nemam uslova da školujem dete

45

37.5

54.2

segregacija

20

16.7

24.1

Ukupno

83

69.2

100.0

Nedostajući slučajevi

37

30.8

 

Ukupno

120

100.0

 

De facto segregacija koju Romi doživljavaju prelama se i na sferu socijalne bezbednosti (tabela 10). Koliko je ovaj problem izrazit govori i činjenica da je najveći broj ispitanika, njih 35,4%, ističe u prvom planu. Odmah nakon toga Romi identifikuju ne dobijanje pomoći od Centra za socijalni rad, iako ona najčešće predstavlja i jedini prihod koji imaju, kao važan faktor socijalne nebezbednosti. Kao uzrok socijalne nebezbednosti ispitanici navode i razne oblike kriminala sa kojima se suočavaju. To su: postojanje nasilja i siledžija u mahalama, trgovina ljudima, ali i prosjačinje i nasilje u porodici (tabela 10).

Tabela 10. U okviru socijalne bezbednosti najviše me uznemirava i plaši:

 

frekvencije

procenti

validni procenti

imam u kući alkoholičara i narkomana

5

4.2

5.2

Centar za socijalni rad mi ne daje materijalnu pomoc

29

24.2

30.2

vređaju me i podcenjuju zbog toga sto sam Rom/Romkinja

34

28.3

35.4

vređaju me i psuju na ulici

4

3.3

4.2

nasilje i siledžije u mahali

11

9.2

11.5

prosjačenje

3

2.5

3.1

trgovina ljudima

3

2.5

3.1

nasilje u porodici

7

5.8

7.3

Ukupno

96

80.0

100.0

Nedostajući slučajevi

24

20.0

 

Ukupno

120

100.0

 

U okviru političke nebezbednosti najveći rizik predstavljaju neofašističke stranke i pokreti, smatra 34,4% ispitanika (tabela 11), kojima se pridružuju navijačke grupe protiv Roma (8,6%). S druge strane, Romi smatraju (25,8) da političke partije i sama vlast odobravaju njihovo delovanje. Osim ovih spoljašnjih rizika, Romi navode i unutrašnje razloge, kao što su podplaćivanje od strane Roma iz mahala da glasaju za određene stranke (31,2%).

Tabela 11. U okviru političke bezbednosti najviše me uznemirava i plaši:

 

frekvencija

procenti

validni procenti

neofasističke stranke i pokreti

32

26.7

34.4

navijačke grupe protiv Roma

8

6.7

8.6

stranke i vlast ćute i odobravaju njihovo delovanje

24

20.0

25.8

Romi iz mahale nas podplaćuju da glasamo za određene stranke

29

24.2

31.2

Ukupno

93

77.5

100.0

Nedostajući podaci

27

22.5

 

Ukupno

120

100.0

 

Poslednji izdvojen oblik, lična i kolektivna nebeznednost (tabela 12) definisana je rastom kriminala i naselja u mahalama (31,9%), posebno maloletničkog (27,5%), ali i brojem dece koja se drogiraju (22,0%), prostitucijom, zelenašenjem, reketiranjem, prisustvom polno prenosivih bolesti, posedovanjem orja itd.

Tabela 12. U okviru lične i kolektivne bezbednosti najviše me uznemirava i plaši:

 

frekvencije

procenti

validni procenti

kriminal i nasilje u mahali

29

24.2

31.9

maloletnički kriminal

25

20.8

27.5

broj dece koja se drogiraju

20

16.7

22.0

prostitucija

5

4.2

5.5

zalenašenje

3

2.5

3.3

reketiranje

4

3.3

4.4

polno prenosive bolesti

3

2.5

3.3

mnogo oružja u mahali

2

1.7

2.2

Ukupno

91

75.8

100.0

Nedostajući podaci

29

24.2

 

Ukupno

120

100.0

 

I na kraju, tabele 13, 14 i 15 govore o stavovima ispitivanih Roma prema etničkim incidentima. Oni u najvećem broju (tabela 13) navode da je u njihovom mestu prebivališta bilo, tokom 2012. i 2013. godine od 1 do 5 incidenata (67,0%), da u 67,4% slučajeva nije otkriven počinalac (tabela 14) i da se u prva tri meseca 2014. godine uglavnom etnički motivisani incidenti nisu dogodili (tabela 15). Ovakvi stavovi, naročito u pogledu kažnjavanja počinilaca etnički motivisanih incidenata osnovni su razlog romskog nepoverenja u policiju i sudstvo.

Tabela 13. Koliko je ukupno bilo etničkih incidenata u 2012. i 2013. u vašem gradu:

 

frekvencija

procenti

validni procenti

0

22

18.3

19.1

od 1 do 5

77

64.2

67.0

od 6 do 10

10

8.3

8.7

11 i više

6

5.0

5.2

Ukupno

115

95.8

100.0

Nedostajući podaci

5

4.2

 

Ukupno

120

100.0

 

Tabela 14. U koliko je, od ukupno primećenih incidenata u 2012. i 2013. godini otkriven i kažnjen počinilac?

 

frekvencija

procenti

validni procenti

0

62

51.7

67.4

od 1 do 5

25

20.8

27.2

od 6 do 10

2

1.7

2.2

11 i više

3

2.5

3.3

Ukupno

92

76.7

100.0

Nedostajući podaci

28

23.3

 

Ukupno

120

100.0

 

Tabela 15. Koliko je incidenata - etničkih konflikata bilo u prva tri meseca 2014. godine?

 

frekvencija

procenti

validni procenti

0

63

52.5

54.8

1

20

16.7

17.4

2

22

18.3

19.1

3 i više

10

8.3

8.7

Ukupno

115

95.8

100.0

Nedostajući podaci

5

4.2

 

Ukupno

120

100.0