„Ljudska bezbednost obuhvata slobodu od straha i slobodu od oskudice"

YUROM centar i Liga Roma – Stalna konferencija romskih udruženja gradjana (SKRUG) oformili su tematski odbor u okviru Lige Roma koji je sastavljen od organizacija civilnog društva, nezavisnih regulatornih tela , predstavnika državnih organa i instiucija u nameri da uspostavi sistematsko pracenje stanja ljudske bezbednosti Roma u Srbiji.

Ideja kojom smo se rukovodili bila je da se brojni incidenti protiv Roma, negativne društvene pojave unutar same romske zajednice, odgovornost i neodgovornost državnih organa i koncept ljudske bezbednosti stavi pod nadzor i javni pritisak organizacija civilnog društva. Želimo da promovišemo novi sistem društvene odgovornosti za sve prošle i buduće incidente i u kranjem slučaju umanjimo bezbedonosne rizike prema Romima, koji su postali stanje.

Smatramo da je krajnje vreme prekinuti ćutanje javnosti, odgovornih institucija, medjunarodnih organizacija , nadležnih pojedinaca pa i romskih organizacija. Povećanje stanja bezbednosti Roma u Srbiji pa i u drugim zemljama Balkana mora da bude cilj svim organima vlasti, na svim novoima, svim javnim i tajnim policijama i bezbedonosnim strukturama , svim medijima i javnim servisima. To mora da postane prihvatljiv nacin razmišljanja i donosilaca odluka na svim nivoima.

Istovremeno, nadamo se da će se ovim skupom Dekade inkluzije Roma, širiti krug organizacija civilnog društva u regionu , koje će usmeriti deo svojih aktivnosti na zagovaranja ljudske bezbednosti i praktične bezbednosti Roma i pomoći da se nivo opšte bezbednosti u regionu podigne na viši nivo shodno reformskim procesima u svim sektorima bezbednosti.

UVOD

Osnovni problemi koji karakterišu stanje bezbednosti Roma kao elementarnog ljudskog prava su marginalizacija incidentata od strane političkih struktura, koji se mogu kvalifikovati kao :

  • zastrašivanje,
  • odsustvo adekvatnih bezbedonosnih politika i njihove integracije u širu političku zajednicu,
  • nefunkcionisanje sudstva i njegova etnička pristrastnost,
  • politizacija, instrumentalizacija medija za opstrukciju reformi u okviru Dekade Roma,
  • politička isključivost i netolerancija,
  • odsustvo civilne (a i državne) kontrole nad radom policiskih i obaveštajnih službi koje opterećuju politički i javni život,
  • nedostatak političke volje i spremnosti za saradnju sa romskim civilnim organizacijama i prihvatanje odgovornosti za tolerantan i pristrasan odnos prema počiniocima krivičnih dela koja su etnički motivisana.

U suštini, isključivost društva može se objasniti veoma niskom društvenom svešću o puzajućem rasizmu i anticiganizmu, nacionalizmom koji je gotovo postao trajno stanje poslednjih dvadeset i nešto godina.
U kojoj meri je rasna diskriminacija prema Romima u Srbiji, na Balkanu i u Evropi prisutna, zapravo i ne znamo, jer ne postoje nikakve zvanične evidencije nasilja koje je rasno motivisano. Mnogi fizički obračuni okarakterisani su, krajnje neodređeno, od strane policije kao „neraščišćeni računi".

Pre deset godina Fond za humanitarno pravo je objavio publikaciju pod nazivom "Romi u Srbiji". Ova jedinstvena zbirka ličnih svedočenja žrtava, odbuhvata 250 priča o nasilju klasifikovanih tako da se lako može uočiti dubina i širina diskriminacije nad romskom populacijom. Nema evidencije o rasno motivisanom nasilju.veoma retko dolazi do procesuiranja slučajeva rasne diskriminacije u Srbiji, a i ako se to desi, dolazi do izjednačavanja žrtvi I počinilaca. ''Sudije često iznova maltretiraju žrtve pitanjima tipa: da li je bilo nekog nesporazuma izmedju njih i počinioca -jer bi valjda nasilje onda bilo legitimno?! Kada je žrtva Rom/kinja (ili pripadnik/ca neke druge manjinske grupe), stvari postaju još gore. Umesto da se počinilac oštrije kažnjava i da pravosuđe zauzme oštriji stav, dešava se upravo suprotno i žrtve su na kraju destimulisane da se obraćaju sudovima. Pripadnost romskoj zajednici se često uzima kao olakšavajuća okolnost za počinioca, iako se to ne navodi direktno u presudama. Još češće, potpuno se ignorišu rasni motivi napada."

Na papiru, Srbija ima prilično dobro osmišljen zakon o zločinima iz mržnje - Zakon o zabrani diskriminacije je odličan i veoma jasan. Takodje, nekoliko drugih zakona izričito zabranjuju diskriminaciju, uključujući i rasnu. Izmenama Krivičnog zakona uveden je i zločin iz mržnje. Međutim, veliki broj slučajeva rasno motivisanog nasilja prema Romima ostaje neprijavljen. Pripadnici romske zajednice kada su napadnuti po pravilu NEĆE prijaviti slučaj, a kada ga prijave, to je izuzetak i to čine samo oni koji ipak na neki način poznaju prava ili poznaju aktiviste nevladinih organizacija, pa znaju da se mogu obratiti nekom u koga imaju poverenja. Romska zajednica nema baš poverenja u policiju, što ne treba da čudi.''

Da li Romi uopšte znaju da imaju prava na zaštitu ili ćute zbog straha ili nekih drugih ograničenja, neka su od važnih pitanja za čitavo društvo. "Strah je osnovni razlog zbog kojeg žrtve ne prijavljuju napade, a tako je i kod Roma. Nekad je to strah da će policija biti neprijatna (naročito u manjim mestima), nekada da će prijava biti tretirana sa nepoverenjem, nekada da počinilac ima dobre veze u policiji pa neće biti procesuiran... Nekada se strah odnosi na ličnu bezbednost jer se smatra da će zbog prijavljivanja, počinilac opet ponoviti nasilje itd. Mnogo je razloga za strah. Većina Roma i dalje ne poznaje svoja prava niti mogućnosti za zaštitu. Na žalost, još je mnogo onih koji prihvataju nasilje kao sastavni deo svog života i ne shvataju da ne postoji nijedno opravdanje za to".

Tokom ratnih godina stasalo je više generacija mladih ljudi, obrazovanih na modelu nasilja koje nije bilo sankcionisano. Tako se novi kulturni obrazac formirao na radikalnom etnonacionalizmu i isključivanju drugog, na etničkoj i verskoj osnovi. U tom smilsu indikativno je postojanje više ekstremno desnih organizacija mladih poput Obraza, Dveri, Novog stroja. Njihovo delovanje je pod okriljem uticajnih srpskih institucija i organizacija poput Beogradskog univerziteta, pa i Crkve.

Politika netolerancije i diskriminacije, koja u Srbiji dominira od početka devedesetih godina nastavljena je i tokom 2014. godine. Na političkoj, socijalnoj i kulturnoj sceni nju karakterišu prisustvo opstrukcije uključivanja Roma u državnim institucijama, opštinskim administracijama i javnom sektoru uopšte. Aktivnosti brojnih formalnih i neformalnih desničarskih grupa koje se oslanjaju na prećutnu podršku određenih krugova u SANU i SPC. Deo njih se programski oslanja na Crkvu, dok neke od njih, kao što su Obraz, Sveti Justin Popović, Dveri srpske, Nomokanon deluju uz blagoslov SPC. Njihovo delovanje najčešće ima negativne reperkusije na Rome.

Manjinsko pitanje je jedan od najvažnijih indikatora etnonacionalizma i prateće etničke isključivosti. Država konstituisana na etnicitetu ne može rešiti pitanje Roma na demokratski način, jer ona po pravilu tretira manjine kao remetilački faktor. Romi se u delu domaće javnosti doživljavaju kao teret koga se treba osloboditi.

Neki slučajevi etnički motivisanog nasilja i napada na Rome

Tokom 2013. godine evidentirano je više slučajeva nasilja nad Romima u Beogradu, Pančevu, Bečeju, Nišu i Novom Sadu.

1. Mladi Ervin Bilicki (17) iz Bečeja tragično je nastradao kada je u noći 17.marta brutalno pretučen na ulici gde je izgubio svest i udavio se u bari vode. U svojstvu osumnjičenog uhapšeno je jedno maloletno lice (14) kome se sudi za krivično delo teške telesne povrede sa smrtnim ishodom. Iako je inicijalno isključeno da se radi o međuetničkom nasilju, postoje indicije da je moguće da je napad bio rasnomotivisan.

2. Kontejnersko naselje u Resniku, u kome žive romske porodice iseljene iz naselja Belvil u Novom Beogradu, bilo je meta nekoliko uzastopnih napada. Prvi incident dogodio se u noći 28. avgusta oko 23h kada je grupa od najmanje 20 muškaraca, noseći kapuljače i naoružana šipkama, napala naselje za vreme privatne proslave.

Tokom napada huligani su stanovnicima pretili i upućivali uvrede na rasnoj osnovi. Neki od muškaraca su ušli u naselje, bacali kamenje i na jednom od kontejnera metalnom šipkom slomili prozor ispod kog su spavala deca. Jedna osoba je pretrpela povrede kada je kroz prozor udarena metalnom šipkom. Tokom narednih noći napadači su nastavili da dolaze u naselje u grupama, pokušavajući da provociraju i zastraše stanovnike uz pretnje da će ih zapaliti. Stanovnici su svaki napad odmah prijavljivali policiji, a patrolna kola bi se pojavila u rasponu od četiri do deset minuta. Prilikom policijske intervencije tokom noći u subotu 31. avgusta četvorica napadača (uključujući jednog maloletnika) su uhvaćena. Iz straha za sopstvenu i bezbednost svoje dece, romske porodice su organizovale noćnu stražu u naselju.Policija je poslala patrolna kola da dežuraju noću tek nakon šest dana konstantnih napada, i to nakon intervencije nevladinih organizacija. Povodom ovih napada,Poverenica za zaštitu ravnopravnosti izdala je upozorenje u kome je pozvala sve nadležne da bez odlaganja preduzmu sve mere kako bi obezbedili miran život svim građanima i sprečili nasilje prema manjinama. Ovo nije prvi put da je naselje izloženo rasno motivisanom nasilju. Pre raseljavanja porodica iz Belvila u aprilu 2012. godine, lokalno stanovništvo u Resniku je organizovalo nasilne proteste protiv odluke da se tu nasele romske porodice. Zbog toga, Romi su nekoliko meseci živeli pod stalnom policijskom zaštitom.

3. U noći 30. jula 2013. godine oko 22 časova, u romsko naselje Beograd mala u Nišu uletelo je sedam do osam vozila, iz kojih su izleteli mladići i u vazduh ispalili nekoliko hitaca, a jedno maloletno lice je povređeno. Viši sud u Nišu saopštio je da se sumnja da je počinjeno krivično delo izazivanje opšte opasnosti i izazivanje rasne i verske mržnje i netrpeljivosti jer su upućivane uvrede na račun Roma.Smatra se da je ovom incidentu prethodila tuča u dvorištu obližnje srednje škole nekoliko dana ranije u kome su učestvovali i Romi, kojom prilikom su teže telesne povrede zadobili podoficir 63. padobranske brigade iz Niša i jedan maloletnik,a još jedno maloletno lice je zadobilo lake telesne povrede. Iako su nakon tuče protiv svih učesnika podnete krivične prijave, to nije sprečilo svojevrsnu kolektivnu odmazdu nad Romima u naselju Beograd mala. Ovaj incident osudila je i Poverenica za zaštitu ravnopravnosti koja je apelovala na nadležne državne organe da utvrde povezanost ovih incidenata i otkriju i privedu pravdi sve počinioce ovih dela.

4. U Novom Sadu grupa skinhedsa je 19. oktobra 2013. u Šafarikovoj ulici presrela romski par sa namerom da im otme dvogodišnje dete jer su smatrali da je dečak svetlije puti nego otac. Vikali su da su sigurno ukrali dete i da ih treba poslati u zatvor. Jedan od huligana se predstavio kao policajac, a onda su ponudili da „otkupe"dete. Uplašeni otac je pozvao policiju u pomoć, a huligani su se razbežali.

5. Nasilje nad Romima se dogodilo i početkom novembra 2013. godine kada su u beogradskom prigradskom naselju Zemun polje organizovani antiromski protesti. Povod je bio pojava šuge u lokalnoj osnovnoj školi za šta su okrivljena romska deca, dok su zdravstvene službe potvrdile šugu samo kod tri romska učenika koja su odmah izolovana do izlečenja i apelovale da nema straha od epidemije. Međutim, ovo nije odvratilo lokalne meštane da organizuju masovna okupljanja i proteste praćene rasističkim izjavama i pretnjama. Okupljeni su zahtevali od gradskih vlasti da spreče dalje doseljavanje Roma, ali i da isele Rome iz socijalnih stanova u naselju Kamendin, koji takođe pripadaju Zemun polju. Inače, Romi čine tek oko četvrtinu korisnika socijalnih stanova u ovom naselju. Romske porodice su danima živele u strahu od fizičkog nasilja, a mnogi od njih nisu smela decu da pošalju u školu. Proteste su osudili Poverenica za zaštitu ravnopravnosti, Zaštitnik građana i mnoge nevladine organizacije, a NVO Centar za prava manjina je podneo krivične prijave za učinjeno krivično delo izazivanje nacionalne, rasne, verske mržnje i netrpeljivosti protiv organizatora i učesnika protesta zbog povika „Nećemo Cigane, nećemo šugu!", „Cigani šugavi, izađite napolje!", „Koljite Cigane!" „Ubij, zakolji,da Cigan ne postoji!", „Pobićemo vas!", „Bežite iz Zemun polja!", „Iselićemo Cigane!",kao i protiv odgovornih lica novinskog lista Večernje novosti zbog objavljivanja rasističkog teksta i komentara čitalaca na svojoj veb stranici, kojima se širi mržnja prema Romima.

ISTRAŽIVANJE GRAĐANA IZ ROMSKIH MAHALA
POSVEĆENO MAPIRANJU BEZBEDNOSNIH PROBLEMA U ROMSKOJ ZAJEDNICI
( podatke obradila prof.dr. Valentina Sokolovska)

Rezultati istraživanja građana iz romskih mahala posvećeni problemima bezbednosti sa kojima se Romi suočavaju na teritoriji Republike Srbije pokazuju da je jedan od najvažnijih uzroka njihove nebezbednosne pozicije – siromaštvo. Prouzrokovano nezaposlenošću, siromaštvo vodi ka različitim oblicima diskriminacije jedne etničke grupe koja se ogleda u oblasti ekonomske, zdravstvene i socijalne zaštite, zaštite životne sredine, obrazovanja, kao i ličnoj i kolektivnoj nebezbednosti. Siromaštvo je uzrok i devijantnih pojava kao što su mnogi oblici kriminala: prostitucija, povećan nivo narkomanije, krađa, prosjačenje itd. Tako da poboljšanje teškog društvenog položaja Roma iziskuje tri najbitnija resursa: novac, preduzetničko znanje i obrazovne kvalifikacije.

S druge strane, Romi se suočavaju i problemom diskriminacije, većinom zasnovane na postojanju predrasuda. Pripadnici etničke grupe na udaru diskriminacije obično se grupišu u određenim krajevima, pošto je prisutna diskriminacija u pogledu mogućih mesta za stanovanje (mahale i slamovi), poseduju isti nivo ekonomskih sredstava zbog diskriminacije na tržištu rada (veoma malo plaćena zanimanja), imaju isti nivo moći i odnosa sa policijom, jer postoji diskriminacija vezana za ove dve sfere i obično žive jedni blizu drugih, stupaju u međusobne odnose, venčavaju se sa pripadnicima iste etničke grupe, itd. Usled ovakvog zatvaranja unutar sopstvene etničke grupe, postoji veliki rizik koji može da posluži kao osnov za nastajanjem negativnih stereotipa, a stereotipi pak služe kao osnov za diksriminaciju. Diskriminacija poseduje izvesnu cikličnost. Ona održava prepoznatljivost, a prepoznatljivost pripadnike neke etničke grupe čini lakim metama diskriminacije. Cikličnost stoga dovodi do samoodržavajuće prirode etničke diskriminacije i zbog toga se jako teško može prekinuti. Međutim, čini se da je izlaz i iz ovog problema poboljšanje ekonomskog položaja Roma.

Međutim, ispravno tumačenje mnogih odgovora prikazani u tabelama koje slede zahteva opširnije istraživanje problema bezbednosti sa kojima se suočavaju Romi.
Istraživanje je sprovedeno tokom marta meseca 2014. godine na uzorku od 120 građana romske pripadnosti koji žive u mahalama. Cilj istraživanja je bio mapiranje bezbednosnih problema sa kojima se suočavaju Romi na teritoriji Republike Srbije.

Na pitanje "Da li se vi lično osećate bezbedno?" većina ispitanika (43,3%) odgovorila je da ima delimičan osećaj bezbednog života u Srbiji, njih 32,5% se oseća potpuno nebezbedno, dok je 24,2% izjavilo da se osećaju potpuno bezbedno (tabela1).

Tabela 1.  Da li se vi lično osećate bezbedno?

 

frekvencije

procenti

validni procenti

kumulacije

osećam se potpuno bezbedno

29

24.2

24.2

24.2

osećam se delimično bezbedno

52

43.3

43.3

67.5

osećam se nebezbedno

39

32.5

32.5

100.0

Total

120

100.0

100.0

 


S obzirom na protekle društveno-istorijske periode, koji se razlikuju, između ostalog, po različitim vladajućim politikama ali i ekonomskog i privrednog razvoja, ispitanici izdvajaju period do 1990. godine kao najbezbedniji. Njih 62,4% (od ukuono 117 koji su odgovorili na ovo pitanje) politiku bivše SFRJ doživljava kao period u kojem su se najviše poštovala njihova lična i kolektivna prava. Potom sledi period u poslednjih pet godina, koji izdvaja 15,4% ispitanika kao najbezbedniji, zatim deceniju od 2000. godine (11,7%), dok samo njih 10,3% navodi da je to bio period u vreme vladavine Slobodana Miloševića (tabela 2).
U tumačenju raspodela odgovora iz tabele 2, pored specifičnih vladajućih unutrašnjih i spoljašnjih politika sa kojima se suočavala Republika Srbija, moramo uzeti u obzir i stepen ekonomskog razvoja zemlje. Tako najpozitivniji osećaj bezbednosti Romi vezuju za period bivše SFRJ kada je položaj srednje i niže radničke klase bio najpovoljniji i gde ekonomske razlike nisu bile izrazite.

Tabela 2. U kom periodu ste se osećali najbezbednije?

 

frekvencije

procenti

validni procenti

kumulacije

 

pre 1990 - u Titovo vreme

73

60.8

62.4

62.4

tokom 90-ih - u vreme Slobodana Milosevića

12

10.0

10.3

72.6

nakon 2000. godine

14

11.7

12.0

84.6

u poslednjih 5 godina

18

15.0

15.4

100.0

Ukupno

117

97.5

100.0

 

Nedostajući podaci

3

2.5

   

Ukupno

120

100.0

   

 

Nasuprot ovom periodu ispitanici vladavinu Slobodana Miloševića detektuju kao najnesigurniji period razvoja Srbije. Međutim, Romi ništa bezbedniji period ne navode ni period nakon 2000. godine. U širem društvenom pogledu ovo je period kada su se u Srbiji odigravale velike društvene promene i preokreti. Navešćemo samo neke od njih: to je period koji obeležava tek završene ratove u okruženju, veliki broj raseljenih i iseljenih lica (među kojima je veliki broj i Roma), bombardovanje Srbije, svrgavanje Slobodana Miloševića sa vlasti, propadanjem društvenih preduzeća i njihovom prevođenju u privatni sektor (što je pratilo veliki broj loših privatizacija), sve teži položaj ekonomije, gubitak posla, propadanje srednje klase i jačanje kriminala i korupcije. Stoga ne čude odgovori iz tabele 3. Poslednjih pet godina je za romske građane bio najnesigurniji period. Njih 42,7% tako odgovara. Zajedno sa ostalih 20,0% koji su izjavili da je najnesigurniji period u njihovom životu bio onaj posle 2000. godine čini 62,7% odgovora ispitanika.

Tabela 3 U kom periodu ste se osećali najnebezbednije?

 

frekvencije

procenti

validni procenti

kumulacije

 

pre 1990

20

16.7

17.1

17.1

tokom 90-ih

17

14.2

14.5

31.6

nakon 2000. godine

30

25.0

25.6

57.3

poslednjih 5 godina

50

41.7

42.7

100.0

Ukupno

117

97.5

100.0

 

Nedostajući slučajevi

3

2.5

   

Ukupno

120

100.0

   

 

Nesigurni društveno-politički i nepovoljni ekonomski uslovi povlače sa sobom i pojavu nacionalizama. Mnoga istraživanja koja su imala za cilj proučavanje Roma u Srbiji ukazuju na posledice nacionalizma, veliku društvenu distancu koju svi ostali građani Srbije izražavaju prema njima. Ona se ogleda prema svim starosnim grupama Roma i u svakom segmentu društvenog života. Rezultati prikazani u tabeli 4 pokazaju da ispitanici kao glavnu pretnju po njihovu bezbednost upravo navode mržnju prema Romima (34,5%). Zajedno sa raspodelom odgovora da je to jačanje nacionalizma (22,7%), to čini 57,2% što predstavlja više od polovinu ispitanika. Nisu zanemarljivi ni odgovori ispitanika koji ističu da je siromaštvo uzrok koji dovodi do njihovog nebezbednog života u Srbiji (20,8%).

Međutim, interesantan je podatak da ispitanici ističu i migracije (10,9%) kao važan faktor koji može ugroziti njihovu bezbednost. Poslednjih godina Romi se na teritoriji suočavaju sa organizovanim prinudnim raseljavanjem od strane državnih vlasti. Ovim oni gube ionako krhke društvene veze i bivaju raseljavani u njima sasvim nepoznata okruženja. Drugi aspekt doživljaja migracija kao glavnog uzroja nebezbednosti su prinudne migracije Roma iz okruženja Srbije. Iseljeni Romi sa teritorije Kosova i Metohije i sa područja ostalih zemalja u okruženju suočavaju se sa teško reševim problemima stanovanja, zaposlenja, sticanja zdravstvene zaštite, školovanja dece i mnogih drugih. Osim toga, ispitanici navode i problem narkomanije i kriminala kao sve prisutniju pretnju sa kojom se suočavaju.

Tabela 4 Šta predstavlja glavnu pretnju po bezbednost Roma?

 

frekvencije

procenti

validni procenti

kumulacije

 

jačanje nacionalizma

27

22.5

22.7

22.7

migracije - azil

13

10.8

10.9

33.6

mržnja prema Romima

41

34.2

34.5

68.1

siromaštvo

25

20.8

21.0

89.1

narkomanija

2

1.7

1.7

90.8

kriminal

2

1.7

1.7

92.4

nezaposlenost

8

6.7

6.7

99.2

pojedini mediji

1

.8

.8

100.0

Ukupno

119

99.2

100.0

 

Nedostajući podaci

1

.8

   

Ukuono

120

100.0

   

 

Ispitivani građani smatraju da je policija u najvećem stepenu odgovorna (63,3%) za njihovu bezbednost. To je državni organ od kojeg oni očekuju zaštitu. Osim policije kao "spoljašnjeg" faktora koji može da ih zaštiti, pojavljuje se i porodica kao "unutrašnji" faktor. U okrilju svoje porodice, Romi očekuju zaštitu i za sebe i za svoju decu. Međutim, zanimljiv je i odgovor 14,2% ispitanika koji smatraju da su samo oni lično odgovorni za svoju bezbednost. Ova svest o sopstvenoj odgovornosti za svoj lični život (ali i za život svoje porodice) donekle je posledica nepoverenja u državne institucije, ali i organizovanje društvenog i ličnog života koji ispitivane građane ne bi trebalo da dovede u nikakvu opasnost. Na osnovu odgovora iz tabele 5, ali u mnogo manjem procentu ispitanici navode političare, Nacionalni savet romske nacionalne manjine i vojsku kao tela koja su odgovorna za ličnu bezbednost Roma. Ovo premeštanje odgovornosti na političku sferu društva je sasvim opravdano mišljenje imajući u vidu da se u upravo na njenom delovanju zasniva bezbednost svih građana jednog društva.

Tabela 5 Ko je odgovoran za vasu ličnu bezbednost?

 

frekvencije

procenti

validni procenti

kumulacije

 

policija

76

63.3

63.3

63.3

vojska

1

.8

.8

64.2

političari

8

6.7

6.7

70.8

porodica

13

10.8

10.8

81.7

Ja

17

14.2

14.2

95.8

Nacionalni savet Roma

5

4.2

4.2

100.0

Total

120

100.0

100.0

 

 

Ispitivani građani vide neobaveštenost Roma o njihovim pravima i obavezama kao najveći problem u vezi sa ostvarivanjem veće bezbednosti i sigurnosti (32,5%). Osim toga, oni smatraju da je nezaineresovanost policije za bezbednost Roma isto tako jedan od većih problema (25,8%). Policija je ili nezainteresovana ili ih maltretira, smatra 5,8% ispitanika. Ovaj problem jednim delom može biti rešen angažovanjem pripadnika policije romske nacionalnosti. Njih 15,0% smatra da je ovo dobar način ostvarivanje veće bezbednosti i sigurnosti Roma jer bi oni bili više motivisani da štite svoj narod, poznaju kulturu i način života Roma i što je još važnije upoznati su sa društvenim mrežama Roma u njihovim naseljima. Osim toga, politička participacija Roma u lokalnim samoupravama je takođe bitna (6,7% odgovora). Njihovo angažovanje u telima odlučivanja može dovesti do kvalitetnijeg zastupanja i poboljšanja kvaliteta života.

S druge strane, Romi su po pitanju svoje bezbednosti i dosta samokritični (tabela 6). Veći deo ovog problema oni vide i u svojoj sopstvenoj nedovoljnoj motivisanosti da se izbore za ovim problemom, jer „ćute i ne žele da se zameraju". Ova tvrdnja svakako zahteva dublje istraživanje, ali specifičnosti organizovanja romskog svakodnevnog života može dati jedno od mogućih odgovora na pitanje zašto ćute i kome ne žele da se zameraju. Da li ne žele da se zameraju svojim neformalnim liderima (vođama) ili većinskom narodi i državnim institucijama? Jedan deo ispitanika navodi kao jedan od uzroka njihove nebezbedne pozicije u srpskom društvu i veliki broj kriminalaca među samim Romima (4,2%).

Tabela 6 Najčešći problemi u vezi ostvarivanja veće bezbednosti i sigurnosti Roma u vašem gradu?

 

frekvencije

procenti

neobaveštenost o pravima i obavezama

39

32.5

policija je nezainteresovana za bezbednost Roma

31

25.8

policija nas maltretira

7

5.8

nema dovoljno Roma policajaca

18

15.0

veliki broj kriminalaca među nama Romima

5

4.2

svi ćute i neće da se zameraju

6

5.0

nedovoljna motivisanost Roma da preduzmu nešto

6

5.0

nema ko da nas predstavlja u opštini

8

6.7

Ukupno

120

100.0

 

Sam pojam bezbednosti podeljen je na ekonomsku i zdravstvenu sferu, segment životne sredine, obrazovanja, socijalne i političke bezbednosti i u okviru ličnih i kolektivnih prava.
Osnovni problem sa kojima se Romi suočavaju i iz kojeg proizilazi njihova nesigurnost, ali i ranjivost u pogledu bezbednosti je nezaposlenost (59,1% ispitanika to navodi) i siromaštvo koje iz nezaposlenosti proističe. Ukupno ova dva problema izdvaja 70,4% ispitanika. Ako tom broju dodamo i one koji svoju nebezbednu situaciju vide u nemogućnosti da plate struju i grejanje, tj. osnovne mesečne obaveze, kao i hranu za sebe i svoju porodicu, onda možemo da zaključimo da je jedini izlaz koji Romi vide u okviru ekonomske i zdravstvene zaštite veće zapošljavanje.

Tabela 7 U okviru ekonomske i zdravstvene bezbednosti najviše vas uznemirava i plaši:

 

frekvencije

procenti

validni procenti

 

nezaposlenost

68

56.7

59.1

nedostatak hrane

7

5.8

6.1

nemogućnost da se adekvatno lečim i kupim lekove

8

6.7

7.0

nemogućnost da plate struju, grejanje, ogrev

13

10.8

11.3

siromaštvo

19

15.8

16.5

Ukupno

115

95.8

100.0

Nedostajući slučajevi

5

4.2

 

Ukupno

120

100.0

 

 

Da bi se bezbednost u okviru životne sredine poboljšala najvažniji uslov koji ističu ispitanici su bolji uslovi stanovanja (tabela 8). Njih 47,6% navodi da bi se ova oblast poboljšala ukoliko bi imali finansijskih mogućnosti da žive sami sa svojim porodicama. Život u skučenim prostorima u kojima živi po nekoliko generacija Roma, kao i činjenica da mnoge stambene jedinice nemaju vodu ni kupatilo snižava stepen bezbednosti u zdravstvenom pogledu. Pridodamo tome da su mnoga romska naselja u stvari slamovi smešteni na obodima gradova sa mnogim divljim deponijama u njihovom neposrednom okruženju, onda je pitanje zdravstvene zaštite neodvojivo od problema životne sredine i ne može se rešavati odvojeno.

Nepostojanje osnovnih sredstava za život i siromaštvo, te nebriga o potomstvu može dovesti i do povećanog problema narkomanije i krađe, te porast kriminaliteta među siromašnijim društvenim slojevima. Međutim, Romi se suočavaju sa bezrazložnim maltretiranjem od strane policije, što navodi 14,3% ispitanika.

I na kraju ovog segmenta problema bezbednosti navešćemo i problem ne/priznavanja i ne/poštovanja Roma od strane drugih. Izrazito je osećanje nejednakosti kod pripadnika romske nacionalne zajednice, detektovano i od strane mnogih istraživanja. Ta najveća društvena distanca koju Romi doživljavaju na ličnom nivou je uzrok i osećanja nebezbednog položaja u srpskom društvu. Da ih ne poštuju kada se pojave u državnim institucijama: opštinama, Centrima za socijalni rad, školama i sl. ističe 21,0% ispitanika.

Tabela 8 U okviru životne sredina najviše vas uznemirava i plaši:

 

frekvencije

procenti

validni procenti

 

neuslovno stanovanje – veliki broj nas živi u kući

50

41.7

47.6

nemam vodu i kupatilo u kući, narkomanija

18

15.0

17.1

policija me zaustavlja bez razloga i maltretira me (naplaćuje mi kaznu)

15

12.5

14.3

ne poštuju me u opštini, Centru za socijalni rad

22

18.3

21.0

Ukupno

105

87.5

100.0

Nedostajući slučajevi

15

12.5

 

Ukupno

120

100.0

 

 

Osećaj nebezbednosti je svakako najizraženiji kada se roditelji brinu za svoju decu i od njega nisu pošteđeni ni najmlađi. U školama se romska deca suočavaju sa raznim oblicima diskriminacije. Ali ono što jedno razvijeno društvo treba takođe da zabrine je izjava 54,2% ispitanika da nemaju uslova da školuju svoju decu. Navešćemo samo da je pitanje obrazovanja osnovni preduslov za izlazak iz siromaštva te da romska populacija koja u 21. veku ostaje bez osnovnog obrazovanja kao i mogućnosti da nastavi da se školuje, unapred osuđena na reprodukciju svog nepovoljnog društvenog položaja.

Svi ovi problemi dovode do izrazite de facto segregacije koju ističe 24,1% anketiranih (tabela 9). Oblik stvarne segregacije je problem sa kojim se Romi svakodnevno susreću. Utemeljen najčešće na predrasudama ovaj oblik je toliko izrazit da se prelama i na osećaj da ona postoji i na pravnom nivou.

Tabela 9 U oblasti obrazovanja najviše me uznemirava i plaši:

 

frekvencije

procenti

validni procenti

 

maltretiraju mi decu u školi

18

15.0

21.7

nemam uslova da školujem dete

45

37.5

54.2

segregacija

20

16.7

24.1

Ukupno

83

69.2

100.0

Nedostajući slučajevi

37

30.8

 

Ukupno

120

100.0

 

 

De facto segregacija koju Romi doživljavaju prelama se i na sferu socijalne bezbednosti (tabela 10). Koliko je ovaj problem izrazit govori i činjenica da je najveći broj ispitanika, njih 35,4%, ističe u prvom planu. Odmah nakon toga Romi identifikuju ne dobijanje pomoći od Centra za socijalni rad, iako ona najčešće predstavlja i jedini prihod koji imaju, kao važan faktor socijalne nebezbednosti. Kao uzrok socijalne nebezbednosti ispitanici navode i razne oblike kriminala sa kojima se suočavaju. To su: postojanje nasilja i siledžija u mahalama, trgovina ljudima, ali i prosjačinje i nasilje u porodici (tabela 10).

Tabela 10 U okviru socijalne bezbednosti najviše me uznemirava i plaši:

 

frekvencije

procenti

validni procenti

 

imam u kući alkoholičara i narkomana

5

4.2

5.2

Centar za socijalni rad mi ne daje materijalnu pomoc

29

24.2

30.2

vređaju me i podcenjuju zbog toga sto sam Rom/Romkinja

34

28.3

35.4

vređaju me i psuju na ulici

4

3.3

4.2

nasilje i siledžije u mahali

11

9.2

11.5

prosjačenje

3

2.5

3.1

trgovina ljudima

3

2.5

3.1

nasilje u porodici

7

5.8

7.3

Ukupno

96

80.0

100.0

Nedostajući slučajevi

24

20.0

 

Ukupno

120

100.0

 

 

U okviru političke nebezbednosti najveći rizik predstavljaju neofašističke stranke i pokreti, smatra 34,4% ispitanika (tabela 11), kojima se pridružuju navijačke grupe protiv Roma (8,6%). S druge strane, Romi smatraju (25,8) da političke partije i sama vlast odobravaju njihovo delovanje. Osim ovih spoljašnjih rizika, Romi navode i unutrašnje razloge, kao što su podplaćivanje od strane Roma iz mahala da glasaju za određene stranke (31,2%).

Tabela 11 U okviru političke bezbednosti najviše me uznemirava i plaši:

 

frekvencija

procenti

validni procenti

 

neofasističke stranke i pokreti

32

26.7

34.4

navijačke grupe protiv Roma

8

6.7

8.6

stranke i vlast ćute i odobravaju njihovo delovanje

24

20.0

25.8

Romi iz mahale nas podplaćuju da glasamo za određene stranke

29

24.2

31.2

Ukupno

93

77.5

100.0

Nedostajući podaci

27

22.5

 

Ukupno

120

100.0

 

 

Poslednji izdvojen oblik, lična i kolektivna nebeznednost (tabela 12) definisana je rastom kriminala i naselja u mahalama (31,9%), posebno maloletničkog (27,5%), ali i brojem dece koja se drogiraju (22,0%), prostitucijom, zelenašenjem, reketiranjem, prisustvom polno prenosivih bolesti, posedovanjem orja itd.

Tabela 12 U okviru lične i kolektivne bezbednosti najviše me uznemirava i plaši:

 

frekvencije

procenti

validni procenti

 

kriminal i nasilje u mahali

29

24.2

31.9

maloletnički kriminal

25

20.8

27.5

broj dece koja se drogiraju

20

16.7

22.0

prostitucija

5

4.2

5.5

zalenašenje

3

2.5

3.3

reketiranje

4

3.3

4.4

polno prenosive bolesti

3

2.5

3.3

mnogo oružja u mahali

2

1.7

2.2

Ukupno

91

75.8

100.0

Nedostajući podaci

29

24.2

 

Ukupno

120

100.0

 

 

I na kraju, tabele 13, 14 i 15 govore o stavovima ispitivanih Roma prema etničkim incidentima. Oni u najvećem broju (tabela 13) navode da je u njihovom mestu prebivališta bilo, tokom 2012. i 2013. godine od 1 do 5 incidenata (67,0%), da u 67,4% slučajeva nije otkriven počinalac (tabela 14) i da se u prva tri meseca 2014. godine uglavnom etnički motivisani incidenti nisu dogodili (tabela 15). Ovakvi stavovi, naročito u pogledu kažnjavanja počinilaca etnički motivisanih incidenata osnovni su razlog romskog nepoverenja u policiju i sudstvo.

Tabela 13 Koliko je ukupno etničkih incidenata bilo u 2012. i 2013. godini u vašem gradu?

 

frekvencije

procenti

validni procenti

 

0

22

18.3

19.1

od 1 do 5

77

64.2

67.0

od 6 do 10

10

8.3

8.7

11 i više

6

5.0

5.2

Ukupno

115

95.8

100.0

Nedostajući podaci

5

4.2

 

Ukupno

120

100.0

 

 

Tabela 14 U koliko je, od ukupno primećenih incidenata u 2012. i 2013. godini otkriven i kažnjen počinilac?

 

frekvencije

procenti

validni procenti

 

0

62

51.7

67.4

od 1 do 5

25

20.8

27.2

od 6 do 10

2

1.7

2.2

11 i više

3

2.5

3.3

Ukupno

92

76.7

100.0

Nedostajući podaci

28

23.3

 

Ukupno

120

100.0

 

 

Tabela 15 Koliko je incidenata - etničkih konflikata bilo u prva tri meseca 2014. godine?

 

frekvencije

procenti

validni procenti

 

0

63

52.5

54.8

1

20

16.7

17.4

2

22

18.3

19.1

3 i više

10

8.3

8.7

Ukupno

115

95.8

100.0

Nedostajući podaci

5

4.2

 

Ukupno

120

100.0

 

 

Zaključak

Život Roma od dolaska na teritoriju Evrope bio je propraćen raznim teškoćama. Poslednjih 5 godina, zbog fizičkih i kulturnih razlika a možda i zbog prvih i početnik uspeha Dekade Roma, čitav narod je izložen pojačanoj stigmatizaciji i diskriminaciji. Od jednostavnog neprihvatanja do organizovanog progona u pojedinim zemljama Evrope.

Slično je bilo i pre. Sistematski progoni su sprovođeni skoro u svim državama. U Grčkoj, Hrvatskoj, Mađarskoj, Rumuniji, Češkoj, Nemačkoj, Švajcarskoj, Francuskoj, Engleskoj i Španiji Romi su bili kažnjavani, hapšeni, lovljeni, žigosani, a po naredbi bi im se odsecali delovi tela. Posmatrani su kao štetočine, divljač, čijim se ubistvom osvaja prestižna nagrada. Od 15. veka u mnogim zemljama stupaju na snagu zakoni i uredbe protiv Roma, u čijem je kreiranju Crkva ima velikog udela. Tokom narednih vekova susretali su se sa zakonima o zabrani boravka u mnogim zemljama, sa organizovanim lovom, sa masovnim ubistvima, a nepravda prema ovom narodu eskalirala je tokom Drugog svetskog rata, kada su zajedno sa Jevrejima, bili na ivici istrebljenja. Nemačka je jedan od najboljih primera kako se anticiganizam održavao kroz vekove, od 1417. do 1945. godine život Roma u ovoj zemlji je bio konstantno u opasnosti. Ove činjenice jasno ukazuju da je anticiganizam odavno prisutan u humanističkoj Evropi (Đurić, 2010).

Pojam anticiganizam je prvi upotrebio Rajko Đurić 1989. godine u Njujorku kako bi označio neprijateljsko ponašanje i odnos prema Romima u različitim društvima, državama, vremenima i kontekstima, u rasponu od predrasuda i stereotipa, preko etinčke distance i ekstremističko-nacionalističkih ispada, sve do političkih akcija protiv Roma (Đurić, 2010:84).

Anticiganizam predstavlja različit tip rasne ideologije. On je istovremeno sličan, različit i izmešan sa mnogim drugim tipovima rasizma. Sam po sebi, on je kompleksan društveni fenomen koji se manifestuje kroz nasilje, govorom mržnje, iskorištavanjem i diskriminacijom kao najevidentnijim oblikom. Sa druge strane, može se tumačiti i kao vrlo specifična forma rasizma, ideologija rasne superiornosti, oblik umanjivanja ljudskih osobina i institucionalizovani rasizam.

Hranio se diskriminacijom kroz istoriju i borio da se održi kontrola u odnosima koji omogućavaju prednosti većinskim grupama. Baziran je, s jedne strane, na imaginarnim strahovima, negativnim stereotipima i mitovima, dok je sa druge strane osporavao ili eliminisao javnost istorijskom diskriminacijom nad Romima.

ꜘ* * *

U međuvremenu, spirala rasističkog nasilja se nastavlja – nasilnici pokazuju veću okrutnost, a samim tim i incidenti postaju sve ozbiljniji. Oni su politički organizovani i ima ih u svim institucijama i nivoima vlasti. Oni su članovi Evropskog parlamenta. Oni se ne gade rasne teorije, fašizma iz prošlog veka i rasnih zakona. Ponekad vežbaju i marširaju strojevim korakom po romskim naseljima, ne samo Madjarske.

Evropa i njen bezbedonosni sistem pogrešno procenjuje da je fažizam manje opasan od Roma sa istoka koji traže mesto pod suncem i radna mesta. Verovatno misle da je „duh u boci" dobro zatvoren i pod kontrolom.
I dok je drugima ideal da žive bogatije, nama Romima ideal postaje, „da živimo bezbednije".

Ing. Osman Balić – YUROM Centar