alo.rs Reportaža/Srbija
BIRAJU KOMŠILUK
Blokirali selo kod Kraljeva jer ne žele komšije Rome!
Autor: Blic | 17.07.2014 - 17:35:00h | Komentara: 31

 

http://www.alo.rs/vesti/reportaza-srbija/blokirali-selo-kod-kraljeva-jer-ne-zele-komsije-rome/61427

 

Meštani Sirče kod Kraljeva organizovali su protest u ovom selu, jer se protive da se romska porodica useli u kuću koju su kupili, za šta postoji i kupoprodajni ugovor. Preko 50 meštana blokiralo je prilaz tom domaćinstvu, i kako kažu, oni ne žele da se mešaju sa Romima.
Mladen Vasiljević, predsednik MZ Sirča kaže da je protest bio preventivan, jer su dobili informaciju da će doći prodavac kuće, porodica koja kupuje i organizacija koja je dala novac da se romskoj porodici kupi kuća.

- Sirča preživljava jako teške trenutke. Ni zemljotres, ni poplave nisu Sirču toliko degradile kao ovo naseljavanje kosovskih Roma. Mi nismo rasisti, ali jednostavno sa njima ne možemo zajedno živeti, jer nam se narušava mir. Meštani Sirče su za vreme Turaka bežali u brda, u Trgovište, a izgleda da ćemo sada morati opet isto da uradimo. Mi sa njima ne možemo da se mešamo – kaže Vasiljević, dodajući da u selu ima još dvadesetak praznih kuća, koje su Romi nameračili da kupe, i da za sada imaju mirne proteste, ali ako se ne odustane od prodaje, biće radikalizacije protesta.
Vukman Rakočević, pomoćnik gradonačelnika Kraljeva, kaže da je upoznat samo sa protestom i da je već dva puta primio jednu delegaciju

Srbija na spisku „sigurnih zemalja"

Protestni skup ispred Bundesrata u Berlinu zbog izmene zakona o azilu

Piše: Rena Rädle

Povodom rasprave u nemačkom Bundesratu o izmeni zakona o azilu u petak 11. jula, održan je protestni skup ispred ove zgrade, u kome se od predstavnika federalnih jedinica zahteva da blokiraju novi zakon koji proglašava Srbiju, Bosnu i Hercegovinu i Makedoniju bezbednim državama.

Diskurs o takozvanim lažnim azilantima iz Srbije, Makedonije i Bosne, koji je pokrenula nemačka desnica i ministar unutrašnjih poslova Fridrih 2012. godine, pripremio je teren za novi zakon, koji će imati velike posledice za žrtve rasističkog nasilja u ovim zemljama. Trenutno se u nemačkom parlamentu raspravlja o izmeni zakona o azilu, koji bi ubuduće pripojio Srbiju, Bosnu-Hercegovinu i Makedoniju takozvanim „sigurnim zemljama". Nemačka vlada je već krajem aprila ove godine ove zemlje proglasila bezbednim.

Da je diskriminacija na osnovu nacionalne pripadnosti svakodnevnica za Rome koje žive u Srbiji, Makedoniji ili Bosni, svedoče rezultati velikog broja istraživanja, koja se sprovode svake godine po nalogu međunarodnih institucija kao što su OEBS i Evropska komisija. Strukturalni rasizam sprečava ostvarivanje osnovnih prava, što je nedavno dokazano i sudskom presudom u slučaju utvrđivanja diskriminatornog postupanja organa javne uprave u Novom Sadu.

Naime, 2008. godine gradska uprava je odbila naknadni upis u matičnu knjigu rođenih trojici članova romske zajednice. Organizacija za pravnu pomoć Praxis, podnela je tužbu zbog diskriminacije, a presudom Osnovnog suda u Novom Sadu od 12. septembra 2011. godine utvrđena je diskriminacija. Iako presude, kako se navodi u istraživanju „Zaštita Roma od diskriminacije" organizacije Praxisa iz 2013. godine „na nedvosmislen način ukazuju na stav pojedinih organa prema licima romske nacionalnosti, ova lica i dalje nisu upisana u matičnu knjigu rođenih, a o njihovim pravima ponovo je odlučivao isti službenik koji je u obrazloženju zaključaka kojima su odbačeni zahtevi za naknadni upis iznosio diskriminatorne navode".

Ovaj slučaj pokazuje ono što bi i svaki građanin Srbije mogao na osnovu svakodnevnog iskustva da potvrdi: zakoni koji bi trebalo da štite običnog građana u praksi se svode na „mrtvo slovo na papiru". Anti-diskriminatorni zakoni, koje su Srbija i druge zemlje usvajale proteklih godina pod pritiskom međunarodnih institucija, u praksi ne garantuju poštovanje ljudskih, pa ni osnovnih prava Roma i drugih manjina u Srbiji, Bosni i Makedoniji.

Politička i medijska rasprava o siromašnim imigrantima sa Balkana, razbila je mnogo "porcelana", smatra Centralni savet Sinta i Roma u Nemačkoj. Tome su, tvrde stučnjaci, najviše doprinela medijska izveštavanja.

„Tačno je, mnogo toga smo postigli", poručio je Romani Rose iz Berlina, osvrćući se na 30 godina borbe protiv „anti-ciganizma" u Nemačkoj. On je još od 1982. godine na čelu Centralnog saveta Sinta i Roma u Nemačkoj. Pre 30 godina nije "mnogo toga mogao da zamisli, što je u međuvremenu postalo moguće". Poput još jednog susreta sa kancelarkom, Angelom Merkel. Ranije se o ovoj manjini govorilo, kao žrtvi nacional-socijalizma. Neke nemačke pokrajine, poput Švezvig-Holštajna, unele su zaštitu romske manjine u svoj Ustav. Rezultati su zaista impresivni, priznaje Rose, ali nezavisno od toga „u javnim raspravama je stigmatizacija Roma, ponovo dobila na težini".