Objavljeno : 11.12.2018.          
 

U regionu ne postoji jasna vizija buduće politike zapošljavanja mladih Roma niti borba protiv rada na crno u kojem dominira romska zajednica. Predsednik Lige Roma Osman Balić izjavio je da 70% Roma radi u sivoj zoni, dok oni koji rade legalno, rade u komunalnim preduzećima. Balić je na međunarodnj konferenciji u Budimpešti ocenio da bi politička spremnost da se nešto učini u velikoj meri ubrzala emancipaciju Roma i da bi to bio signal romskoj zajednici da se školovanje isplati.


Drugog dana regionalne konferencije Inovativni pristupi zapošljavanju Roma, u organizaciji Saveta za regionalnu saradnju i Fonda za obrazovanje Roma, Balić je 11. decembra rekao da su postojeći akcioni planovi i strategije za zapošljavanje Roma neprimenjivi i neozbiljni i da predstavljaju nerealne želje.

"Nemamo konzistentnu i jasnu politiku zapošljavanja Roma. Vlade i ministarstva zemalja regiona ne bore se protiv rada na crno u kojem Romi dominiraju, i još nije jasno ko je odgovoran i čija je obaveza da planira i sprovodi politike obrazovanja i zapošljavanja Roma", kazao je Balić.

"Politika zapošljavanja mora da uđe u romske mahale. Stanje zaposlenosti Roma je katastrofalno, godinama procenat nezaposlenih, a kod radno sposobnih Roma iznosi 70 odsto", kazao je Balić.

Ocenio je da su potrebni "novi, agresivniji modeli" politika koji bi motivisali i uključili Rome u obrazovni sistem i u tržište rada. Balić je rekao da je jedan od razloga visoke nezaposlenosti Roma to što narod uvek sledi političare, a u državnom aparatu takoreći nema Roma.

Izvršni direktor Instituta za evropske poslove Naim Leo Beširi rekao je da uzrok problema s kojima se Romi suočavaju leži u sistemu obrazovanja.

"U Srbiji postoje specijalne škole i romsko dete ima 36 puta više šansi da bude upisano u specijalnu školu samo zato što pripada toj etničkoj grupi", kazao je Beširi.

On je naveo da pripadnici romske zajednice imaju znatno manji pristup socijalnim i zdravstvenim uslugama, stanovanju, tržištu rada i da se iz tog "začaranog kruga siromaštva i nedostatka mogućnosti" može izaći jedino unapređenjem mogućnosti obrazovanja.

Beširi je dodao da u Srbiji postoji izrazito visok stepen socijalne distance prema Romima, što znači da većinska zajednica uglavnom ne želi interakciju s Romima, i ocenio da to sprečava smanjenje "ogromne diskriminacije koja istrajava u Srbiji".

Naveo je da, prema podacima Programa UN za razvoj (UNDP), u Srbiji 52 odsto Roma odlazi gladno na spavanje, da trećina pripadnika romske zajednice nema završenu osnovnu školu i da je svega devet odsto Romkinja bilo zaposleno u 2017. godini.

Svega 22 odsto Roma uključeno je u srednje škole u Srbiji, jedan odsto ima visoku stručnu spremu, dok je svega 16 odsto romske dece uključeno u predškolsko obrazovanje, naveo je Beširi. Dodao je da osoba ima 50 odsto manje šanse da se zaposli ako je pripadnik romske zajednice.

I Balić i Beširi su kritikovali odnos medija prema Romima. Beširi je naveo da mediji podržavaju negativne predstave o Romima iz školskih udžbenika, u kojima su oni prikazani "kao loši, kao lopovi".

"Ako počine bilo kakvo krivično delo, svi mediji će izveštavati da je to Rom uradio, a ne čine to kad neki Srbin to uradi. Kad Rom uradi nešto, uvek se naglašava da je on Rom. Kada se Rom posle tog medijskog bombardovanja pojavi na razgovoru za posao, male su mu šanse", naveo je Beširi.

Prvog dana održavanja skupa, 10. decembra, iznet je podatak da je u zemljama Zapadnog Balkana u neformalnom sektoru zaposleno između 20 i 40 odsto radne snage.

Balić je definisao rad "u sivoj zoni" kao "okrutnu situaciju u kojoj su ljudi prisiljeni da rade opasne poslove za minimalnu naknadu i bez bilo kakvog fizičkog, ekonomskog i zdravstvenog osiguranja" dodao da Srbija, uprkos svesrdnoj pomoći međunarodnih organizacija u poslednjih 15 godina, nije stvorila uslove za smanjenje broja romskih radnika "u sivoj zoni".

Naveo je da postoji diskriminacija koja se "najbolje vidi sada, kada u toj oblasti postoji mobilnost cele Evrope", a problem se u Srbiji ipak ne rešava, već prema Romima postoji, kako je rekao, "tiha, latentna diskriminacija upravo od institucija".

Dodao je da je najbolji primer za to pitanje upravljanja otpadom i kao primer naveo da je Srbija "kao poljoprivredna zemlja 2012. godine izvezla 500.000 tona kukuruza i 540.000 tona otpada".

"Iz toga možete da zaključite da je upravljanje otpadom ozbiljna privredna grana u kojoj dominiraju Romi iz sive sfere, neprijavljeni radnici, potpuno stigmatizovani", rekao je lider Lige Roma, stalne konferencije romskih udruženja građana.

Balić je dodao da 70 odsto Roma radi "u sivoj zoni", i da rade da bi preživeli, a ne zbog ekstra profita, dok oni koji rade legalno, rade u komunalnim preduzećima.

"Najeksploatisanija radna snaga u Evropi su Romi, sakupljači sekundarnih sirovina, 'u sivoj zoni', i niko se ne buni, godinama! Oni to rade profesionalno, svakog dana, godinama ujutro rano ustaju i guraju ta kolica, životni vek im je 48 godina", naveo je Balić.

On je kazao da su Romi na taj način 2012. godine u budžet Srbije uplatili 120 miliona evra i bili najredovniji punioci budžeta, dok se to u javnosti prećutkivalo, a Romi se predstavljali kao zavisnici od socijalnih fondova.

Balić je naveo da je upravljanje otpadom ogromna šansa za legalno zapošljavanje Roma i da to što se ništa ne preduzima u tom smeru, govori "o ignorisanju razvojnih šansi Roma".

"Manir vlasti je ignorisanje razvojnih šansi Roma. Oni nisu socijalni problem, oni su politički problem u etnocentričnim i ksenofobičnim državama. Da se hoće, to se može, ali se neće", dodao je Balić.

Izvor: Beta

Foto: RCC

     

http://www.euractiv.rs/ljudska-prava/13331-ogromna-veina-roma-radi-u-sivoj-zoni?fbclid=IwAR13_uyeyloZBB2J39ELSaSVQrDSF7820QNwDGgl0cZkIjluM0LB8SBeH7o