06.09.2016.

Sinti i Romi integralni deo Evrope

Govor Klaudije Rot (Claudia Roth), Potpredsednice nemačkog parlamenta na kraju konferencije OEBS-a, Saveta Evrope i Centralnog saveta nemačkih Sinta i Roma „Protiv anticiganizma (diskriminacije Roma): Uloga političkih lidera u borbi protiv diskriminacije, rasizma, zločina mržnje i nasilja prema zajednicama Roma i Sinta“.

Evropska sala, Ministarstvo spoljnih poslova
Berlin, 6 septembar 2016.

(Izgovorena reč će biti obavezujuća!)

Poštovane dame i gospodo,
cenjene zastupnice i zastupnici OEBS-a, Evropskog saveta, centralnog saveta nemačkih Sinta i Roma,
poštovane koleginice i kolege iz Ministarstva spoljnih poslova, Evropskih i nacionalnih skupština,
dragi prijatelji,

Raduje me što danas ovde pred Vama mogu da govorim. I ovo nije floskula na početku mog govora. Tema ove Konferencije mi zaista leži na srcu.

I dobro je videti da se o anticiganizmu, o kome se isuviše često ćuti u Evropi, može razgovarati na ovom nivou.

Angažovanje na polju ravnopravnosti Sinta i Roma me prati od kada sam počela politički da razmišljam.

Ovo može da zvuči odlučno i ratoborno; međutim ovo takođe ima i gorko-negativnu konotaciju: Pokazuje naime, koliko sporo napredujemo, i koliko malo napretka možemo da zabeležimo.

Ni jednog drugog dana me ovo saznanje nije pogodilo kao na dan 70. godišnjice raspuštanja „Ciganskog logora“ u Aušvicu - Birkenau. 2. avgusta 2014. sam na licu mesta imala priliku da razgovaram sa preživelim, njihovim rođacima, njihovim potomcima. Na mestu, gde su nekada bile izbrisane sve ljudske vrednosti, a koje do današnjeg dana obeležava kraj svake civilizacije. Ovo mesto, koje ima moć da uguši svaku reč, svaki gest.

Bio je to najteži govor u mojoj političkoj karijeri, a još uvek sam pod tim utiskom. Ti utisci se protežu i do današnjih dana, kada su me zamolili da ponovo govorim o „Anticiganzmu“ i pri tom da odgovorim na jedno sasvim konkretno pitanje: Šta mogu članice i članovi parlamenata konkretno da učine protiv anticiganizma, šta možemo da učinimo za prava Sinta i Roma u Evropi?

Suočeni sa neznatnim napretkom koji se može videti u borbi protiv anticiganzima, prvi odgovor na ovo pitanje glasi: pre svega treba da pokažemo izdržljivost. Onaj koji kao političar stremi brzim uspesima, trebalo bi da traži drugo težište. Ako je nečiji primarni cilj pobeda na izborima i dobijanje poena na osnovu jednostavnih odgovora, taj ne može imati uspeha kada se radi o „anticiganizmu“.

Međutim, onome koji u okviru svog rada u parlamentu zaista želi da dovede do promena, ne preostaje ništa drugo osim da stalno stavlja na dnevni red aniticiganizam, diskriminaciju Roma i da se na dnevnom nivou bori protiv toga.

Jer, činjenica je da ne postoji gotovo ni jedno polje političkog rada gde anticiganizam, odn. diskriminacija Roma nema nikakvu ulogu.

To ne čudi. Ipak ovde govorimo o sistematskoj i vekovnoj diskriminaciji najveće manjine na našem kontinentu, u svim zemljama Evrope. Govorimo o duboko ukorenjenom odbijanju i izopštavanju koje sam videla svojim očima u romskim getima u Srbiji i Bugarskoj, na Kosovu i u Mađarskoj.

Tamo sam bila svedok teške bede, neviđene nepravde, odsustva svake šanse, i na žalost suviše često beskrajne beznadežnosti u očima majki i očeva. Onda kada im se uskraćuje zdravstvena zaštita. Kada njihovu decu šalju u specijalne škole, samo zato što su Romi. Kada je tržište rada za njih skoro zatvoreno. I kada im se oduzimaju najelementarnija prava učešća u društvu.

Sve ovo ima svoju težinu; ali dozvolite mi da kao Potpredsednica Nemačkog parlamenta dodam; anticiganizam i izopštavanje Roma naročito imaju svoju težinu u ovoj zemlji. Stotine hiljada Roma su bile žrtve nacionalsocijalističkog režima, koji je sebi postavio za cilj da uništi njihovu celokupnu kulturu, a kao posledica toga cilja je, da se protiv Roma u celoj Evropi postupalo uz najveću brutalnost.

Utoliko je više zastrašujuće kada koleginice i kolege i ovde u Nemačkoj anticiganizam ne samo ignorišu ili mu umanjuju značaj, već sistematski učvršćuju ozlojeđenost i koriste je u izborne i političke svrhe, npr. kada kombinuju anti-evropsku ozlojeđenost sa anticiganističkim pozicijama i nahuškavaju ih jedno protiv drugog. Tako što Rome poistovećuju sa siromaštvom, nedovoljnim obrazovanjem i kriminalom, brojčano najveća manjina Evrope postaje stalno onaj DRUGI, pripada GRUPI sa kojom niko ništa neće da ima, sa kojom i SAMI NIŠTA NEMAMO.

Ali oni su deo nas, oko 70.000 Sinta i Roma u Nemačkoj, oni su deo nas, 12 miliona Sinta i Roma u Evropi, a mi smo deo njih. Zbog toga: mi svi, a na kraju i ne manje važno mi članice i članovi parlamenata, imamo zajedničku obavezu da se borimo protiv stvaranja stereotipa i da Sinte i Rome priznamo za ono, što i jesu: ljudi koji su siromašni i bogati, obrazovani i neobrazovani, koji mogu biti u Nemačkoj, Rumuniji, Francuskoj, Mađarskoj ili Australiji.

Međutim, svesno poigravanje stereotipima izopštava i ne nudi nikakvo rešenje, ni za jedan problem. To važi utoliko više, što već duže vremena posmatramo kako u Nemačkoj, kako u celoj Evropi, sve više raste ozlojeđenost prema Sintima i Romima, kako svakodnevno raste anticiganizam.

Moj odgovor na pitanje šta kao članovi parlamenta možemo da preduzmemo protiv diskriminacije Sinta i Roma, glasi: Mi, a to razumem i kao eksplicitnu opomenu upućenu tzv. većinskim partijama, bi trebalo jednom za sva vremena da prestanemo da vodimo jeftinu izbornu kampanju dajući jednostavne odgovore na komplikovana pitanja, i da se angažovano bavimo izazovima radije sutra nego danas.

To sasvim konkretno znači da se ozbiljno treba baviti EU strategijom za Rome i da je treba sprovesti u potpunosti. To naravno važi za politiku u sopstvenoj zemlji. Međutim, to isto tako treba da bude stalna tema kada vodimo razgovore sa predstavnicama i predstavnicima partnerskih zemalja u Evropi, kada razmenjujemo iskustva sa koleginicama i kolegama iz zemalja sa statusom kandidata za ulazak u Evropsku Uniju, ili kada posećujemo te zemlje.

Isto tako bih želela, a to verovatno ovde u Ministarstvu spoljnih poslova nikoga ne bi iznenadilo, da je Nemačka konsekventno pružila podršku EU strategiji za Rome: da je Savezna vlada sačinila nacionalni akcioni plan; kada bi nacionalna kancelarija bila bolje finansirana; kada bi se video pomak u formiranju ekspertske komisije za anticiganizam; kada bi se sa najnovijom klasifikacijom „sigurnih zemalja porekla“ ophodilo pažljivije u smislu začaranog kruga diskriminacije, izopštavanja i siromaštva Roma.

U organizaciji Beograskog fonda za politicku izuzetnost, Vlade Republike Srbije i Foruma Srbija-Nemacka u Beogradu je održan skup pod nazivom "Tamo i nazad?" Razlozi za migraciju i održiva integracija migranata u Srbiji.
Govorili su:
Jelena Volić-Hellbusch, CIM ekspertkinja,Beogradski fond za političku izuzetnost; generalna sekretarka, Forum Srbija Nemačka
Goran Knežević, ministar, Ministarstvo privrede (tbc)
Aleksandar Vulin, ministar, Ministarstvo za rad,zapošljavanje i socijalna pitanja
NJ.E. Aksel Ditman, ambasador Savezne Republike Nemačke u Srbiji
Oskar Benedikt, zamenik šefa Delegacije EU u Srbiji
Marko Čadež, predsednik, Privredna komora Srbije
Katarina Jovanović, pomoćnica ministra, Ministarstvo ekonomije
Aleksandra Tomanić, starija savetnica, GIZ Srbija
Damjan Malbašić, koordinator programa, Beogradski fond za političku izuzetnost

Predstavljeni su rezultata studije: „Studija o potencijalnim migrantima iz Srbije i povratnicima u Srbiju".

 

 

 

 

Beograd, 09. septembar 2016. – Romska nacionalna manjina je najviše diskriminisana populacija u Srbiji, a u posebno teškom položaju su Romkinje, koje su diskriminisane – i kao Romkinje i kao žene.

Poverenica za zaštitu ravnopravnosti Brankica Janković je istakla da se najveći broj pritužbi koji stiže toj instituciji se odnose na diskriminaciju romske nacionalne manjine i to u različitim oblastima.

"Broj pritužbi koje stižu povereniku ukazuju da Romi jesu društvena grupa koja je najčešće diskriminisana, a uglavnom su diskriminisani prilikom zapošljavanja, u oblasti obrazovanja, u postupcima različitih ostvarivanja prava pred organima javne vlasti", rekla je Janković na konferenciji "Diskriminacija Roma i Romkinja – iskustva poverenika za zaštitu ravnopravnosti".

Romi trpe neravnopravan položaj i kada se upisuju u školu, tokom daljeg obrazovanja, kada je u pitanju zdravstvena zaštita, stanovanje, dobijanje ličnih dokumenata, zapošljavanje, dodala je Janković, ukazujući i na problem ranih brakova Roma.

"Broj pritužbi povereniku se iz godine u godinu povećava i među onima u kojima je kao osnov diskriminacije navedena nacionalna pripadnost ubedljivo je najviša zbog diskriminacije romske nacionalne manjine", rekla je Janković.

Poverenica je istakla da ne može, a da se ne naglasi, da je proteklih godina došlo do poboljšanja u pojedinim oblastima, a da su negde načinjeni i veći pomaci.

Ipak, kako kaže, potrebno je preduzimati i dalje čitav niz mera kako bi se došlo do suštinskih promena jer položaj Roma i dalje nije zadovoljavajući.

Janković je rekla i da se raduje što se o diskriminaciji Roma govori danas, a da to nije ni 8. april, ni neki poseban dan-

"Veliki broj prisutnih na konferenciji govori da svi smatraju da je izuzetno značajno da diskutujemo na koji način treba ubuduće rešavati jedan od problema sa kojima se suočavaju Romi, koji treba da žive s nama, a ne pored nas", rekla je Janković.

Poverenica je podsetila i da je ove godine usvojen strateški dokument kojim se uređuju ciljevi i mere za rešavanje problema diskriminacije Roma u različitim društvenim oblastima.

Prema njenim rečima institucija poverenika podržava donošenje takvih strateških dokumenata, ali uz upozorenje da se ona moraju primenjivati.

Direktor GIZ Srbija Gerhard Sipel podsetio je da se u izverštaju EU iz novembra 2015. godine može pročitati da Srbija mora dalje da sprovodi mere protiv diskriminacije na efektivan način i da mora da se pospešuje jednakost i integracija lica i grupa koje su marginalizovane i posebno ugrožene.

Prema njegovim rečima, tu je napomenuto da Strategija za borbu protiv diskriminacije dalje mora da se sprovodi i da se pritom, produktivnost poverenika i institucija moraju podržati.

"U Nemačkoj se suočavamo sa istim temama svakog dana ali nemamo gotove recepte ni odgovore koji se mogu umnožavati i replikovati jer takvi ne postoje", zaključio Sipel.