Liga Roma raspisuje konkurs za istraživače/ce

SKRUG – Liga Roma sprovodi projekat Razvijanje metodologije za monitoring sprovođenja romskih politika, uz podršku Fonda za otvoreno društvo iz Srbije.

Osnovni cilj je da se obezbede podaci u vezi sa ostvarivanjem javnih politika koje se odnose na unapređenje položaja Roma na lokalnom i nacionalnom nivou po prioritetnim oblastima: obrazovanje, zapošljavanje, socijalna politika, zdravstvena zaštita i osiguranje, stanovanje, finansiranje socijalne inkluzije i upravljački mehanizmi.

U planu je da se uspostavi mreža dobro obučenih saradnika koji su ovladali tehnikama praćenja romskih politika i imaju saznanja o celini i suštini strateških mera, a izabrani saradnici (10 saradnika) će za svoj istraživački rad primati novčanu nadoknadu u periodu januar – februar 2017. godine.

KRITERIJUMI ZA IZBOR ISTRAŽIVAČA/ICA:
Status
studenta na nekom od fakulteta političkih, pravnih i društvenih nauka
ili srednja stručna sprema
 
Iskustvo (rad na pitanjima u vezi sa položajem Roma na državnom I na lokalnom nivou, rad u NVO, učešće u
istraživanjima, razvijene komunikacijske i organizacione veštine, timski rad)
 
Osnovna kompjuterska pismenost
 
Poznavanje stranih jezika, prednost je romski
 
POTREBNA DOKUMENTACIJA ZA PRIJAVLJIVANJE:
Kratka biografija (ne duže od dve strane)
 
Motivaciono pismo u kojem su između ostalog navedeni razlozi zbog kojih želite da budete istraživač na ovom
projektu, kao i razlozi zbog kojih mislite da bi trebalo baš Vas da izaberemo.

 

 

 

Pružanje podrške u reintegraciji Roma povratnika, RomiIzvor: TANJUG/Rade Prelić

 

Broj ljudi koji moraju da se vrate iz Evrope u Srbiju raste
Izvor: N1 info

Stalna koordinatorka UNDP u Srbiji Irena Vojačkova Solorano ocenila je da provratak više hiljada Roma iz zemalja EU kojima je odbijen zahtev za azil i njihova reintegracija u srpsko društvo predstavljaju veliki teret za državni sistem.

Ona je naglasila da je to posebno slučaj za opštine koje su dodatno suočene sa problemom nezaposlenosti, unapređenja obrazovanja, zdravstvene i socijlane zaštite.

"Broj ljudi koji moraju da se vrate raste. To je veoma nesrećna tendencija koja se godinama opaža. Iz Nemačke se u Srbiji godišnje vraća oko 10.000 ljudi, plus jos pet hiljada iz drugih evropskih zemalja. To je veliki teret za sistem ali i opštine", rekla je Solorano na skupu na kome je predstavljen pilot projekat za reintegracija Roma povratnika u Srbiju.

Prema njenim rečima, reintegracija predstavjla dodatni teret opštinama koje se bore sa nezaposlenošću, obrazovanjem, unapređenjem zdravstvene i socijalne zaštite.

UNDP će, zato kako je dodala, zajedno sa Vladom Srbije i ostalim partnerima raditi da pomogne povratnicima, ali ne samo njima već i lokalnim samoupravama.

"Dužnost celog društva da priteknu u pomoć Romima"

Predstavnica Beogradskog fonda za političku izuzetnost Sonja Liht izjavila je da je dužnost celog srpskog društva, ali i pojedinca, da pritekne u pomoć Romima - "najranjivijim od najranjivijih" koji su morali da nađu dom negde drugde, jer ga u Srbiji nisu imali.

"Ljudi koji su se 'iskorenili' iz želje, namere, potrebe, nužnosti, da nađu dom negde drugde jer ga ovde naprosto nisu mogli imati u pravom smislu reči, živeli u siromaštvu, često diskriminisani, odlaze trbuhom za kruhom i najranjiviji su", rekla je Liht.

Prema njenim rečima, odbijenicu u zemljama EU dobija 99 odsto njih i prinuđeni su da se vrate u Srbiju.

"Bez obzira što je taj problem prepoznat u dokumentima, u realnom životu se i dalje ne čini dovoljno da se nađe mogućnost da se oni ponovo integrišu u pravi život, odnosno usudila bih se reći, da se prvi put integrišu u Srbiju", rekla je Liht i navela da je tokom dekade romske inkluzije, postalo jasno da su zapošljavanje, obrazovanje dece, ali i cele porodice, kao i stanovanje njihovi osnovni problemi.

"Obnoviti vrtiće i škole, domove zdravlja"

Državni sekretar Ministarstva za rad Nenad Ivanišević ocenio je da jačanje socijalne infrastrukture potrebno u mestima gde se tradicionalno vraća najveći broj ljudi u readmisiji - a to je, kako je dodao, na jug Srbije.

"Cilj je obnoviti vrtiće i škole, domove zdravlja. To su osnovne stvari, očekujemo veoma brzo formiranje vlade, akcioni plan koji će definisati sve važno za realizaciju strategije za inkluziju Roma", rekao je Ivanišević.

Prema njegovim rečima, činjenica koja govori u prilog tome koliku pažnju država poklanja tom problemu se ogleda i u tome da je strategija za inkluziju Roma pisana u vreme najveće migrantske krize i da se jedno važno pitanje nije zapostavilo zbog drugog važnog pitanja.

Ivanišević je dodao da je važno imati u vidu da se vraćaju i ljudi koji ne pamte kada su otišli iz Srbije, koji nisu želeli da se vrate i da su te činjenice veliki izazov za sve zaposlene u socijalnoj zaštiti.

Prema njegovim rečima, iz tog razloga osnov za integraciju je da pojedinac želi da se integriše.

Balić je podsetio da su se Romi koji su otišli iz Srbije u nemačko društvo integrisali za par godina, a da im to nije pošlo za rukom u Srbiji ni za 50 godina, ili čak 11 vekova koliko tu žive.
Predsednik JUROM centra Osman Balić izneo je, kako je rekao lični stav i "molbu nemačkim vlastima da u njavećoj meri ako mogu zadrže te ljude u svojoj zemlji, najviše zbog njihove dece".

Balić je podsetio da su istraživanja pokazala da 75 odsto mladih Roma svoju budućnost ne vidi u Srbiji, ali i da je etnička distanca sve veća i veća.

"Imamo povratak ne malog broja ljudi, sprema se povratak većeg broja ljudi iz Nemačke, moramo se suočiti sa tim, moramo promovisati modele uspešnosti, potrebna je politička spremnost i čeka nas rudarski posao oko ovog projekta", rekao je Balić.

Projekat reintegracije Roma biće realizovan u tri opštine - u Nišu kroz ekonomsko osnaživanje, Subotici kroz obrazovanje a u Odžacima kroz rešenja za stanovanje.